HIV danas nije ista stvar kao što je bio ranije

Dobrodošli na stranicu hividag.se

Živeti sa HIV-om u Švedskoj danas je znatno drugačije nego što je to bilo ranije. Medicinska borba protiv HIV virusa je u Švedskoj tako efektivna da smanjuje nivo postojanja virusa na praktično 0, što čini da je zaraznost veoma niska. HIV danas nije smrtonosna bolest, već hronična infekcija na koju se može medicinski delovati. Ako se počne sa medicinskim tretmanom na vreme, čovek može da živi onoliko dugo koliko bi živeo i da nema HIV.

Sve više ljudi u Švedskoj živi sa HIV-om. Neznanje o tome kako je živeti sa ovim virusom može da dovede do diskriminacije osoba koje imaju HIV. Zato je važno da se opšti nivo znanja o HIV-u podigne. Ovde možete da saznate više šta znači kada čovek živi sa HIV-om danas. Mislimo da će vam to dati potrebna znanja o ovom pitanju.

Ustanova za unapređenje narodnog zdravlja (Folkhälsomyndighet) je dobila zadatak da smanji stigmatizaciju i diskriminaciju osoba koje žive sa HIV-om. U okviru ovog zadatka će Folkhälsomyndigheten, takođe, da provede sakupljanje informacija o HIV-u u Švedskoj, na državnom nivou.


Pogledajte film

HIV

HIV infekcija ili HIV kako se bolest obično naziva je uzrokovana virusom i HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije. HIV se može preneti putem nezaštićenog vaginalnog ili analnog snošaja. Virus se ponekad može preneti i kod nezaštićenog oralnog seksa, posebno ako vam sperma uđe u usta a sluzokoža u ustima je oštećena. HIV možete dobiti i preko krvi ako koristite opojne droge i delite špric i iglu sa nekim ko je kliconoša virusa.

Simptomi HIV infekcije

Ako ste dobili HIV, u početku ne mora biti nikakvih simptoma. Neke boli grlo, imaju temperaturu, otečene limfne žlezde ili osip na koži. U takvim slučajevima se simptomi javljaju otprilike jednu do četiri nedelje nakon zaraze. To se naziva primarnom infekcijom. Simptomi podsećaju na simptome gripa i obično prolaze nakon nekoliko nedelja. Infekcija ipak traje i slabi imunološki sistem. Zaraza je naročito velika u prvim mesecima posle zaraze. Tada je količina virusa, pre nego imunitet stigne da reaguje, jako velika, bez obzira da li ćete imati simptom ili ne.

Lečenje

Ne postoji zaštitna vakcina ili lek protiv HIV infekcije. Međutim, danas postoje efikasni lekovi koji zaustavljaju razvoj bolesti i sprečavaju da se vaš imunitet uništi, ako se na vreme počne sa lekovima. Time se sprečava da se razvije teška bolest nedostatka imuniteta (sida, na engleskom Acquired Immune Deficiency Syndrome). Osim toga, funkcionalno lečenje lekovima vodi do toga da je zaraznost vrlo mala, tada se količina virusa u krvi i drugim telesnim tečnostima vrlo smanjuje. To važi uz pretpostavku da nemate neku drugu seksualno prenosivu infekciju. Zato će se uvek pri snošaju koristiti kondom, da bi se rizik zaraze smanjio na minimum i radi zaštite od drugih polnih bolesti. Budući da lečenje ne može bolest izlečiti, lečenje mora se provoditi do kraja života.

Svim trudnicama se nudi testiranje na HIV infekciju da bi se u toku trudnoće moglo početi sa lečenjem HIV infekcije i poduzeti mere predostrožnosti prilikom porođaja radi smanjivanja rizika za dete ako majka ima HIV. Zato je danas u Švedskoj vrlo retko da jedna majka sa HIV infekcijom prenese virus na dete u toku trudnoće ili prilikom porođaja.

Testirajte se na HIV

Testiranje je jedini način da saznate imate li HIV ili ne. Što se pre infekcija HIV-om otkrije, to se ranije može početi sa tretmanom i umanjiti oštećenje imunog sistema. HIV-pozitivna dijagnoza nakon testiranja ne utiče na ishod započetog procesa dobijanja azila. Pronađite najbliži centar za testiranje na 1177.se.

Više informacija